СТРАХ ОД ЈАВНОГ НАСТУПА

Страх од јавног наступа нормалан је и природан осећај. Трему имају сви, глумци пред представе, певачи пред концерте, професори пред предавања па и политичари пред јавне говоре. Таквог страха тешко је и готово да се и не може у потпуности ослободити, али се може и то у значајној мери ублажити. До те мјере да неће бити никаква препрека иступању пред другим људима. 

Трему психолози објашњавају као страх од срамоћења. Бојимо се да ће наши недостаци изаћи на видјело и да ћемо тако постати мањи у туђим очима, јер сваким изласком пред публику, тј. мноштво окупљених 
људи, на коцку стављамо слику којy смо о себи створили.

Јавља се страх да ће видети нешто што не желимо да се о нама зна. Но, у већини случајева такав осећај није реалан јер ниједан наступ није питање живота и смрти, иако се нама углавном чини. Неки људи такође трему осећају иако на свесној разини немају никаквога страха, него им се јавља нека непозната унутарња блокада. Суши им се грло, осећају грч у трбушним мишићима, снажно лупање срца, знојење, заборав, те дрхтање гласа. Говорник зна да се његов страх може и извањски примијетити па га и то још додатно плаши. Унаточ свему томе, јавно иступање је нужно, јер било би неодговорно одустати од јавног наступ само због страха. У једну руку то можемо назвати и кукавичлуком, зато се страху и треми, не да треба, него мора супротставити. И трему и страх ћемо најбоље умањити ако свјесно направимо реалну процјену. Што иступом пред другим људима можемо добити а што изгубити. 

Размислите који су ваши циљеви због којих требате јавно наступити, али исто тако и што може кренути по злу. Што можете изгубити ако нешто не испадне онако како сте замислили. Морате пристати на губитак ради добитка. Требате пристати на то да се примијети ваша погрешивост, да ће људи примијетити да сте можда мање способни него што бисте хтјели да се зна. Да нисте савршени. Али немојте се ни трудити то сакрити јер нитко није савршен. Сјетите се било које јавне особе. Ни једна од њих није савршена, сви имају своје мане, али је битно да знају своје врлине истакнути и да се не боје стати пред рефлектор. 

Тајна успјеха је у прихваћању чињенице да нисте савршени, да никад нећете бити али да сте свјесни да можете понудити нешто добро или ново, није важно. Професор Иво Шкарић у својој књизи Реторика објашњава да ће страх и срам бити већи уколико говорник није навикао на јавне наступе, затим ако је публика бројнија, ако је издвојен и изложен погледима као на позорници, те ако није навикао на умјетна помагала као што су микрофони, камере. Дакле, страх ћете умањити ако се привикавате на овакве ситуације. 

Такођер, трема је израженија ако нетко превише придаје важности своме наступу. 
Почетници ће увијек бити лошији. Ако сте супер успјешни у једном подручју при малој промјени опет ће се јавити страх. Али људи не памте грешке и благонаклони су посебно према почетницима. 

При суочавању са страхом најбољи пријатељ је припрема. Морате се добро припремити прије сваког наступа. Будите сигурни да сте добро увежбали текст, песму, да сте добро информиcани о теми о којој ћете говорити. Логика је јасна, што боље нешто радите, веће је ваше самопоуздање и мања трема. Зато је потребно радити на себи и вјежбати. Похађајте различите семинаре, идите на предавања, радите са стручњацима. Занимљиво је да трема овиси и о физичкој кондицији. Што смо у бољој опћој форми трема је мања.

Страх ће се смањивати што будете сигурнији у себе у било којем подручју и што се будете мање подцјењивали. Зато вјежбајте, учите, усвојите што више вјештина, не иступајте у јавност без добре припреме, мислите на све, помагала која ћете користити, каква је позорнице, о каквој се публици ради, прикладно се одјените. И најважније не покушавајте на позорници бити оно што нисте.
Погледајте и "Благотворна дејства лимуна"